Забринутост ПРОВИДЕНТНИХ ЉУДИ - Забринутости за ТРЖИШТЕ - Одељак 1

Хитс: КСНУМКС

ХУНГ НГУИЕН МАНХ ¹

     Један од ХЕНРИ ОГЕРскице показују корнер великог тржишта иако то није а Тет Маркет. На пијачном стубу налази се име уметника и његово родно место: „Округ Гиа Лоц, село Тхацх Кхоии, општина Тханх Лиеу - Нгуиен Ван Ђанг“. Десно су тезге за рибу и поврће и продавци који продају сојин сос или друге ствари, а лево тезге за свињетину и говедину, земљани прибор, чешљеви и пиринчани вермичели ...

    Током крајњих дана када урбане улице постају све анимираније и ужурбаније, тржишта постају све гужве. Народна изрека каже: „Гужва попут Тет тржишта!“. То није претјеривање! Међутим, анимација Тет атмосфере не постоји само код одраслих, већ и међу децом. Дјеца различитих добних група слиједе једно друго у групама према Теат тржиштима крајем дана.

    Ако се тржиште крајем месеца обично одржава 26. и 27. дана, тада ће то трајати до 30. дана, посебно за децу која ће куповати слике, петарде, друге играчке и цимет (Сл.1) Оваква пракса је такође учинила Тет атмосферу све узбудљивијом.

 Било је различитих врста тржишта: отворено тржиште које се одржава свакодневно и препуно купаца, специјално тржиште које се одржава само на фестивалима или средином месеца, па чак и једном годишње. Тхе Ханои цвеће на пијациза које се каже да су се формирали или почетком овог века или крајем КСКСИ Ле и почетак Нгуиен династије, такође се организује једном годишње. То тржиште траје недељама, али постаје најпрометније од раног јутра до касне ноћи у последњој недељи до предвече нове године. У продаји су све врсте цвијећа и украсне биљке и украсни предмети, укључујући кумкват и златне рибе. Међутим, Ханојци су навикли да га зову тржиште брескве. Тржиште се одржава традиционално Ханг Луоц улица, бивши кревет То Лицх Ривер: "Када ће Река То пресушили ? Како можете избројати цветове брескве са обе стране цветне пијаце? “

    Рурално тржиште одржава се шест пута месечно у неким локалитетима. Села се придржавају договореног распореда: Трговина је у овом селу организована 1. и 6. дана, у том селу 2. и 7. дан, у другом селу, 3. септембра.^rd и 8. дан, а други четврти и 4. дан, и тако даље.

    Ако се тржиште обично одржава 1. и 6. дана, тада се оно најраније отвара за Тет сезона ће бити 26. дана 12. месеца. Ако се тржиште одржава 4., 9. или 5. и 10. дана, оно се односи Тет сесија ће пасти последњег дана лунарне године, тј. 30. или 29. дана (за 29 дана у месецу) дванаестог месеца.

    На Тржиште, власници радњи желе продати сву робу купцима. Међутим, тржиште Тет није само место за трговину или размену робе и бартер, већ и за контакте и размену информација, посебно у планинским регионима.

    Дани на тржишту били су дани за економске, културне и празничне активности ... за промену атмосфере када се привремено забораве недаће на пиринчаним пољима и на милпи. Тржишта у ниским регионима заправо нису била састанак за девојчице и дечаке, као што је то био случај са брдским пијацама на којима се виде традиционалне ношње, кишобрани и народне игре етничких мањина попут Тхаи и Мео. Међутим, додир овог може се открити путем народне песме:

"Током тржног дана Иен Куанг средином месеца.

Као љубитељ цвећа, сачекаћу да купим цвеће само од ње“…

    Сеоске пијаце у стара времена су се често држале око језера или језера на крајевима засеока, код сеоских капија или на великом отвореном терену. Понекад су били смештени испод редова стабала велике сенке или у фази слетања на брод. Можда се зато зове "Цхо буа"(цхо: пијаца и буа: стајалиште за бродове, на древном вијетнамском језику).¹

    У сваком случају, тржишта остају место продаје и куповине, Хенри Огер испоручује нам слику старијег сељака који иде у куповину (Фиг.КСНУМКС). Треба обратити пажњу не на кишобран који држи испод пазуха, већ на рукама које сада носе пуно ствари ... А поред њега је био сељачки пар који је купио само неке ситнице (Фиг.КСНУМКС).

    Међу људима који на Т даист дан одлазе на пијацу, има и оних који се само шетају како би уживали у веселим сценама или провели неуобичајене коментаре и разговоре, али већина других људи мора се бринути због куповине. Зависно од сваке породице, финансијске ситуације и друштвеног слоја, као и старости или пола, куповина може варирати.

    Старице су, осим посете пијаци и озвучења цена, купиле и бетел (Фиг.КСНУМКС), ареца орах, јосс штапове, цвеће, торте и ствари од јосс-а. Када су у питању старци, прво што им је стало су весте у одећи у туници, блузе у белим хлачама са равним наборима, турбане и када носе пар Гиа Ђинх ципеле које ћемо имати прилику погледати касније. Нису попут старих жена, стари се брину за нови пар свитака од дистицха, слатку и мирисну боцу лепљивог пиринчаног алкохола, пакет чаја са ароматичним лотосом и пар шећерних трске са врховима који ће се користити као „ штап предака “и биће приказан на олтару.

    Када су у питању младе девојке, док би мирно посећивале продавнице мале гардеробе, купиле би огледало, чешаљ, марамицу или комад свиле који би се користиле за каиш, а нарочито сребрну змију као ланац. Не би заборавили купити лишће коријандера и нешто „хуонг баи"(врста тамјана) корење за купање на крају године. Што се тиче деце најбучнијих елемената - она ​​су попут роја пчела који напуштају кошницу.

    Пратећи баке и деке или родитеље разговарају, смеју се, траже једно или друго, углавном слаткише и колаче или играчке. Кад би им се дала животиња у боји играчке од пиринчаног пасте са трском која испушта пријатан и сретан звук кокошања, они би се на тренутак играли с њом, а затим би је у одређено време једноставно прогутали. Понекад настоје да затраже неке порцеланске предмете као лонац, шпорет, корњачу или простак ...

    Такође могу затражити слике, петарде или гранчице цимета, као што смо раније поменули. Између гомиле прошарана је тиха, добро скривена и скромна браон одећа. Скромност такве смеђе одеће делује као да достиже плахост. Уз ове бонусе, потребни су им јосс папирићи, јосс штапићи, ушећерени крњи конус лепљивог пиринча, лепљиви пиринач, кикирики, сезам, поврће, уље, сол ...

    Поред тога, и даље постоји класа мушких особа, како старих, тако и младих, озбиљних манира, обучених у свечане тунике и панталоне, који похађају само радње у којима продају предмете резервисане за конфуцијанске студенте или научнике и купују само ствари као што су неки добри улошци папирног папира. , неки цветали папир са словима, неки папир ... заједно са неколико четкица и неколико штапића индијског мастила.

    Међутим, роба која се овом приликом приказује и продаје како би испунила захтеве људи који прослављају празник, није ограничена само на горе поменуте, јер још увек постоје све врсте намирница. Почевши с лишћем зелене маранте који је приказан свуда уз цесту. Следе све врсте риже, од лепљиве риже велике величине, лепљиве риже малих димензија, до свих врста обичног пиринча, попут пиринча из десетог месеца, сезонског „ду хуонг“ (разне врсте тамјаног пиринча) ... али људи обично обраћају пажњу на лепљиви пиринач велике величине са жутим цвећем и масним зрном пиринча, као што је случај код лепљивог пиринча, коме многи не пада на памет да га купе.

… Настави се у одељку 2…

НАПОМЕНЕ:
¹ Ванредни професор ХУНГ НГУИЕН МАНХ, доктор историје филозофије.
² Према ТРАН КУОЦ ВУОНГ - ЛЕ ВАН ХАО - ДУОНГ ТАТ ТО - Вијетнамски историчари - (Пролећне и вијетнамске традиционалне праксе) - Ханој, Издавачка кућа Култура, 1976, стр. 95-98.

БАН ТУ ТХУ
КСНУМКС / КСНУМКС

НАПОМЕНЕ:
◊ Извор: Вијетнамска лунарна нова година - главни фестивал - Ассо. Проф. ХУНГ НГУИЕН МАНХ, доктор историје филозофије.
◊ подебљани текст и слике у облику сепије поставио је Бан Ту Тху - тханхдиавиетнамхоц.цом

ТАКОЂЕ ВИДЕТИ:
◊  Од скица почетком 20. века до традиционалних ритуала и фестивала.
◊  Ознака израза „Тет“
◊  Лунарни новогодишњи фестивал
◊  Забринутост ПРОВИДЕНТНИХ ЉУДИ - Забринутост за КУХИЊУ И КОЛАЧЕ - Одељак 2
◊  Месечева нова година Вијетнама - ви-ВерсиГоо
◊ итд.