ЛА ЦОЦХИНЦХИНЕ - Увод

Хитс: КСНУМКС

Ванр. Проф. Хунг Нгуиен Манх Др.

    Ла Цоцхинцхине or Нам Ки [Нам Кы], огромна регија Јужног Вијетнама, била је једна од мета француског експедицијског корпуса на путу њихово освајање крајем 19th век. Ова сложена реч састоји се од два елемента: Цоцхин or Цоцин означава Цхаоцхи (древни Вијетнам) и Кобилица добијено из Кин (једна династија у Кини током периода зараћених држава) означава њену непосредну локацију у Кини. Ипак, другој хипотези то име приписује Цоцхин, притока реке Меконг (или Кохцхин или Цуу Лонг), који је прелетио преко Тхуи Цхан Лап [Тхуы Цхан Лап] (Вода Цхенла) и где Нам Ки [Нам Кы] становници су боравили.

    У КСНУМКСth века, европски истраживачи поморства зауставили би се на делти Меконг-а како би купили храну и свежу воду. То се може рећи Нам Ки [Нам Кы] била је врста „Пут свиле„На рекама, веома повољним за комерцијалне трансакције водотоцима. Европски истраживачи су га такође звали Цхоцхи or Цоцхин да би га разликовао од Цоцхина у Индији.

    У неком тренутку у историји Вијетнама, Цоцхинцхине коришћен је за означавање Данг Тронг [Ђанг Тронг], и Тонкин за Данг Нгоаи [Ђанг Нгоаи]. У међувремену, Вијетнам [Виет Нам], Лаос Камбоџа су означени под колективним називом „Индокина“. Овај израз је изазвао збрку у перцепцији многих странаца о Далеком Истоку када су они креирали свој пут експедиције, јер се односи и на Индију и Кину. Штавише, странци би се поставили питање зашто је Вијетнам подељен на два дела: Данг Тронг [Ђанг Тронг] и Данг Нгоаи [Ђанг Нгоаи] и зван је регион између њих, где се налазио краљевски град Ан Нам [Ан Нам]. Под француском доминацијом, добили су име Бац Ки [Бац Кы], Нам Ки [Нам Кы] и Трунг Ки [Трунг Кы] редом.

    Чак Нам Ки [Нам Кы], регион који доживљава многе политичке успоне и падове, током повијести се различито назива: Гиа Динх [Гиа Ђинх] (1779-1832); Нам Ки [Нам Кы] (1834-1945); Нам Бо [Нам Бо] (1945-1948); Нам Пхан [Нам Пхан] (1948-1956); Нам Виет [Нам Виет] или Миен Нам [Миен Нам] (1956-1975); или Пхуонг Нам [Пхуонг Нам] регион тренутно.

    Ова књига насловљена Ла Цоцхинцхине описује историју, економију, културу и туризам огромне земље у Цуу Лонг речна делта или другачије названа Нам Ки Луц Тинх [Нам Кы Луц Тинх]. Почетком 20th век; Нам Ки [Нам Кы] је постала колонија Француске и њиме је владао гувернер Д. Цогнацк. Његово име се појављује на корицама књиге као сведочанство о нематеријалној културној вредности саме књиге.

     Књига почиње говором генералног гувернера Индокине Алекандре Варенне на КСНУМКСth Октобар 1925. у Ст-Герваису. Дио тадашње француске интелигенције овај је човјек сматрао социолошким политичаром. Чини се да говор уводи модел владавине прожет хуманизмом како би књига била доступнија политичком кругу у Паризу, а не у Вијетнам [Виет Нам].

    Ипак, књига не садржи никакве детаље о аутору, Марцел Беманосе (1884-1952). Из архива смо сазнали да је он био званичник, културни саветник за многе гувернере Нам Ки [Нам Кы] и генералног гувернера Индокине, а оставио је и неке истраживачке радове о Индокини.

    Треба поменути и Фото надал-саигон [Саи Гон], ловац на историју Индокинеја, чије су фотографије учиниле ову књигу заиста историјском сликом Нам Ки [Нам Кы].

    Ла Цоцхинцхине први је пут објавила Пхото Надал Хоусе 1925. године са штампом издања 400 нумерисане копије. Копија коју користимо за ово издање има број 319 и укључује 436 месинганих гравура које је направила иста Кућа.

    Упркос претресима током последњих 100 година, књига Ла Цоцхинцхине чувана је као успомена на породицу научника Труонг Нгоц Туонг од Цаи Лаи-а, Тиен Гианг. Сада је то поново објављено у Ксуа & Не (Прошлост и садашњост) Часопис и Хонг Дуц [Хонг Ђуц] Издавачи на француском и енглеском језику у оригиналном формату, а још увек су додани са вијетнамским преводом. Читаоци ће у њему пронаћи мемоаре раних 20 годинаth века колонијалног Нам Ки [Нам Кы] регион.

    Велика ми је част што сам представио књигу читаоцима на захтев Ксуа & Не Часопис.

НАПОМЕНЕ:
◊ Извор: ЛА ЦОЦХИНЦХИНЕ - Марцел Бернаноисе - Хонг Дуц [Хонг Ђуц] Издавачи, Ханој, 2018.
Олд Издвојене и итализиране вијетнамске речи налазе се у наводницима - поставио их је Бан Ту Тху.

(Виситед КСНУМКС пута, КСНУМКС Посета данас)