ЦХАУ ДОЦ - Цоцхинцхина

Хитс: КСНУМКС

МАРЦЕЛ БЕРНАНОИСЕ¹

И. Физичка географија

    Смештен је на северозападу државе Цоцхин-Кина, у провинцији Цхаудоц [Цхау Ђоц] је на северу и западу ограничена Краљевином Камбоџе, на југу провинцијама Хатиен [Ха Тиен] и Рацхгиа [Рацх Гиа], а на истоку покрајине Лонгкуиен [Дуг Ксуиен] и Танан [Тан Ан].

ОРОГРАФИЈА

     Ову провинцију, која има приближно површину од 275.876 хектара, формира огромна равница са високим распоном од седам планина, од којих је највиша тачка Нуи Цам [Нуи Цам] (КСНУМКСм), на удаљености од 40км од главног града. У непосредној близини главног града налази се Нуи Сам [Нуи Сам], много мања планина, висока 232 метра, на чијем је врху 1896. године саграђен санаторијум.

ХИДРОГРАФИЈА

     Две гране реке Меконг теку кроз читаву ширину провинције, која такође има два главна канала, Винх Те [Винх Те] канал полази од Цхаудоц [Цхау Ђоц] поток 900м од места где се придружује Бассац Река [Бассац], на северу града, а затим се наставља ка истоку, преко огромне равнице Јонеса, пролази између две планине, Нуи Цау [Нуи Цау] и Нуи Табец [Нуи Та Бец], а завршава у селу Цхен Тханх. Тхе Винх Ан Канал [Винх Ан] повезује канал Бассац [Бассац] река са једном граном реке Меконг [Ме Конг] река, почев од Пхумсоаи [Пхум Соаи], завршава у селу Лонг Пху [Дуга Пху], 100м од пијаце Танцхау [Тан Цхау]. Дуга је 17 км и широка 15 метара.

КЛИМА

    Клима клима Цхаудоц [Цхау Ђоц] је прилично здрав, а температура варира између 18 и 26 степени Целзијуса. Има редовну кишну сезону од маја до октобра.

РОУТЕС

     Покрајина је пресијецана мрежом рута које чине колонијалне руте од Цхаудоц [Цхау Ђоц] до Лонгкуиен [Дуг Ксуиен] (још није отворен за саобраћај) Је Цхаудоц [Цхау Ђоц] до Хатиен Руте [Ха Тиен] и покрајинске руте од Цхаудоц [Цхау Ђоц] до Тинхбиен [Тинх Биен] и од Цхаудоц [Цхау Ђоц] до Танцхау [Тан Цхау]. Главни град удаљен је 177км од града Пном Пенх [Пном Пенх], 127км од Хатиен [Ха Тиен], 112км од Боцкора и 270км од саигон [Саи Гон]. Када Лонгкуиен [Дуг Ксуиен] до Садец Рута [Са Ђец] је отворена, саигон [Саи Гон] ће бити удаљен само 225км од главног града.

ИИ. Административна географија

     Провинција Цхаудоц [Цхау Ђоц] је подељен у 12 кантона, формираних у 4 административна округа, на чијем је челу постављен матични административни делегат. Четири округа су:

1. делегација од Цхаупху [Цхау Пху];
2. да од Танцхау [Тан Цхау];
3. да од Тинхбиен [Тинх Биен];
4. да од Тритон [Три Тон].

ИИИ. Економска географија

ПОЉОПРИВРЕДА

     Покрајина се може поделити на два дела, ниже и брдовито округа. Пиринач и кукуруз чине главни узгој,

а) пиринач: Пиринач који је узгојен Цхаудоц [Цхау Ђоц] је неколико врста: рижа „у сезони“, „рана“ пиринач, „касна“ пиринач и рижа „флоттант“. Пиринач "у сезони", или луа-муа, исти је као и други у провинцијама Цоцхин-Кина. Овај пиринач се може узгајати само у округу литона, јер ту земљу није преплавила река Меконг. Рижа "флоттант", или луа-са, увезена из Сијама пре око 12 година, укључује неколико врста, означених посебним именима која се односе или на земљу из које потичу, или на облик зрна, или на време цветања, или његове зрелости. Посебност овог пиринча је у томе што се ускоро емитује без икаквог другог рада осим спаљивања корова на њивама пре сетве. Нема тла Цхаудоц [Цхау Ђоц] је заправо погодан за узгој „раног“ пиринча, или луа-сом, колоквијално названог Луа Ба Транг [Луа Ба Транг]. Узгој овог пиринча покушава се покренути чим поплаве нестану. „Касни“ пиринач, или луа-гиан, такође се узгаја у окрузима који су изложени годишњим поплавама, у сезони када они подлежу,

б) Маизеи: После риже, узгајање кукуруза је најзанимљивије. Сади се више или мање негде негде, већ углавном у окрузима Танцхау [Тан Цхау] и Цхау Пху [Цхау Пху].

ИНДУСТРИЈА

    Постоје две машине за декортиковање Цхаудоц [Цхау Ђоц], али они не раде више од годину дана због лоше жетве. Под директном управом компаније постоји фабрика електричне енергије Цхау Пху [Цхау Пху] (главни град) са месечним капацитетом од 4.000кв. Индустрија свиле се наставља у окрузима Танцхау [Тан Цхау] и Тритон [Три Тон]. У њему постоје 180 одгајивача свиленог црва, 43 предионица и 41 ткања Танцхау [Тан Цхау]. Скоро сви добростојећи Камбожани Тритон [Три Тон] узгаја свилене глисте и производи свилу у ограниченим количинама за сопствену употребу. Раде безбрижно и без метода, а свила је толико лошег квалитета да је комерцијално бескорисна. Ипак, на годишњем сајму у Ханоју излажу неколико одевних предмета које су сами направили, са одређеним успехом. Постоје каменоломи гранита Нуи Сам [Нуи Сам], радило је неколико колониста и кинески и аннамитски извођачи. Постоји неколико индиго радова у близини Танцхау [Тан Цхау]; индиго је доброг квалитета, али лоше припремљен. Домородци који живе на обали канала Винх Те [Винх Те] праве простирке и вреће (дем и царон). То су направиле само жене, али индустрија ће вероватно изумријети због чињенице да дивље журбе постају све мање, што је више и чишћења тла.

Риболов

     Највећи део становништва провинције заузет је риболовом. Не само да рибари у потоцима, већ и у базенима, рибњацима и рибљим јамама. Риба се продаје свјежа, сушена и сољена. Неколико врста рибе користи се за припрему нуклеарних мама, мама и уља; сушена и слана риба се извози у Кину и Сингапур.

ЛОВ

   Лов на Цхаудоц [Цхау Ђоц] заслужује посебно напомену. Планински део, око 17км од главног града, према Тритону, пун је дивљачи. Постоје тигрови, тигар-мачке, дивље мачке, пантере, јелени, дивља свиња итд. Зечеви, јаребице и дивље птице су у изобиљу. Камбоџани су сјајни ловци. Становници села често уређују батује. Кад је Камбођанин поносни посједник пушке, брзо постаје одличан хитац.

ТРГОВИНА

    Цхаудоц [Цхау Ђоц] је добро тржиште за производе из Камбоџе. Тржишта Цхаудоц [Цхау Ђоц], Танцхау [Тан Цхау], Тинхбиен [Тинх Биен] и Тритон [Три Тон] се свакодневно проширују. Постоји прилично активна трговина на Цхаудоц [Цхау Ђоц] у стоци, житу и свили. Роба из Кине проналази продају међу домаћим становницима у унутрашњости провинције. Треба такође споменути да је роба из компаније Тонкин пронађена у продаји Цхаудоц [Цхау Ђоц], као и у осталим покрајинама.

БАН ТУ ТХУ
КСНУМКС / КСНУМКС

НАПОМЕНЕ:
1: Марцел Георгес Бернаноисе (1884-1952) - Сликар, рођен је у Валенсијену - најсевернијем делу Француске. Резиме живота и каријере:
+ 1905-1920: Рад у Индокини и задужен за мисију код гувернера Индокине;
+ 1910: наставник у Далекоисточној школи у Француској;
+ 1913: Студирање аутохтоних умјетности и објављивање низа научних чланака;
+ 1920: Вратио се у Француску и организовао уметничке изложбе у Нансију (1928), Паризу (1929) - пејзажне слике о Лорени, Пиринејима, Паризу, Мидију, Виллефранцхе-сур-мер, Саинт-Тропез, Италиа, као и неке сувенире са Далеког Истока;
+ 1922: објављивање књига о декоративној уметности у Тонкину, Индокина;
+ 1925: Освојио главну награду на Колонијалној изложби у Марсеју и сарађивао са архитектом Павиллон де л'Индоцхине у стварању низа предмета од ентеријера;
+ 1952 .: умире у доби од 68 година и оставља велики број слика и фотографија;
+ 2017: Његову сликарску радионицу успешно су покренули његови потомци.

РЕФЕРЕНЦЕ:
◊ Резервиши “ЛА ЦОЦХИНЦХИНЕ”- Марцел Бернаноисе - Хонг Дуц [Хонг Ђуц] Издавачи, Ханој, 2018.
◊  википедиа.орг
Олд Издвојене и итализиране вијетнамске речи налазе се у наводницима - поставио их је Бан Ту Тху.

СЕЕ МОРЕ:
◊  ХОЛОН - Ла Цоцхинцхине - 1. део
◊  ХОЛОН - Ла Цоцхинцхине - 2. део
◊  САИГОН - Ла Цоцхинцхине
◊  ГИА ДИНХ - Ла Цоцхинцхине
◊  БИЕН ХОА - Ла Цоцхинцхине
◊  ЧЕТ ДАУ МОТ - Ла Цоцхинцхине
◊  МОЈ ТИ - Ла Цоцхинцхине
◊  ТАН АН - Ла Цоцхинцхине
◊  ЦОЦХИНЦХИНА