ХА ТИЕН - Кочиња

Хитс: КСНУМКС

МАРЦЕЛ БЕРНАНОИСЕ¹

Физичка и економска географија

     Главни град покрајине Хатиен [Ха Тиен] налази се на улазу плитког потока, у Сиамски заљев, северозападно од обале Кохин-Кине, и 6км од границе с Камбоџе. Стара утврда Пхао Даи [Пхао Ђаи], удаљена око 1 км (сада претворена у бунгалов) су заузврат биле окупиране аннамитске трупе и француске трупе. То је један од најлепших делова округа, и једноставан је приступ свим возилима. На путу за Кампот, 3,5О0км од Хатиен [Ха Тиен], огромна је стена позната под називом "Боннет а Поил" (Бусби). Из стене је изрезан грот и претворен је у пагоду, тзв Цхуа Ханг [Цхуа Ханг], или Тиен Сон Ту [Тиен Сон Ту]. Овај грот је много посећен јер се налази на путу, а нарочито због престижа који му је доделио виртуозни свештеник. Четири километра од главног града, према граници Камбоџе, зове се огромна стена Муи Наи [Муи Наи], излази у море. На његовом врху изграђена је истоимена свјетлосна кућа. Иако је обала Муи Наи [Муи Наи] сачињен је од црничастог песка, прилично је посећен због близине главног града и због доброг стања пута који води до њега. Како водени токови у близини главног града потичу од бочатих извора, становници Хатиен [Ха Тиен] би било немогуће живети тамо да свежу воду не би набавила вештина човека. У главном граду се налази велико језеро које се зове Ао Сен [Ао Сен], ископан у 1715. год Мац Цуу [Мац Цуу] влада, разборито постављена у подножју брда. Ово језеро, односно резервоар, упечатљив споменик славном кинеском авантуристу, испуњавају кише које директно или индиректно долазе са брда, а током целе године снабдевају потребном водом за пиће. Поред овог резервоара налази се храм, а светковине се одржавају шест пута годишње у част оснивача и доброчинитеља провинције, уједињујући вернике округа. На 5км од главне увале, према југу, налази се округ Хонцхонг [Хон Цхонг]. Овај крај поседује фину обалу, диван пејзаж и гротове, колико су знатижељни колико су важни и које вреди посетити. Тхе Ханг Тиен [Ханг Тиен] (новац гротто), име које подсећа на историјска сећања на Аннамитцс, је огромни тунел отворен мору и пресечен у боку каменитог оточића који се налази близу обале (25км од главног града Хатиен [Ха Тиен]). Овај грот је некада служио као уточиште претку владајуће династије Нгуиен [Нгуиен], цар Гиалонг [Гиа Лонг], кад је био само несрећни принц, бегунац, кога је ловио Таисонс [Таи Сон]. Пронађени древни новчићи кородираног цинка приписују се овом принцу, који их је начинио за своје војнике, отуда и име Ханг Тиен [Ханг Тиен] (грот од кованица или „готовине“).

     Пагода са двоструким називом „Цхуа Ханг”[Цхуа Ханг] и“Хаи Сон Ту“[Хаи Сон Ту] је још један грот у планини који извире и формира„ плочу “узглавља. У њему се налазе двије огромне древне статуе Бхудде. Наводно су их подигли Камбоџани, али постоји легенда која ово дело приписује извесном сиамском принцу, кога је лепота места привела неколико векова раније.

     Прерастао је грмљем и прогонима дивљих звери, а напуштен је веома дуго. Пре око 12 година, стари свештеник аннамита, вратио се из свог дивљег стања и учинио га својим сталним пребивалиштем. Пагди присуствује још један стари свештеник аннамит који обавља службу четири пута годишње привлачећи многе верне ходочаснике. Одржавају се у фебруару, марту, августу и новембру. Ова гротто-пагода, на 5км, од делегације од Хонцхонг [Хон Цхонг], приступа се кочијима и моторним возилима за две трећине свог простора. Смјештено је на изузетно живописном мјесту на врло шармантној обали златних пијеска. Тво камење, звано душо Пху Ту [х Пн Ту] (отац и син) који се налазе у мору, служе као оклопи према истоку и доприносе стварању, уз гротло, малу добро заклоњену луку за џунке који прате обалну трговину Сиамског заљева. На обалама сваког, 3 км на рути од Хатиен [Ха Тиен] до Хонцхонг [Хон Цхонг], је гротло Мо Со, слично ономе због чега је залив дуж Дуве тако прослављен. Издубљени таласима пре много векова, под истоименим планинским низом, имају три огромне одаје са мучним зидовима, а плафон једне од ових соба је толико висок да се људи који први пут загледају заседе са нелагодом

     Галерије, дуге неколико стотина метара, урезане у утробу планине, формирају својеврсни лавиринт, надахњујући снажну радозналост. Немогуће је ући у те галерије без светла и водича, ако неко не жели да се изгуби. Може се посетити малим пирогом (цаук) у кишној сезони и пешице у сушној сезони. Коначно, обала Баи Дау [Баи Дау], тако се зове због стабала уљарица која тамо расту, једне од најлепших обала у Цоцхин-Кини. 20 до 30 метара широко између мора и руба шуме, дужине 2 км, са врло чистим и жутим песком, суочава се са панорамом ретке лепоте коју формирају бројни зелени острви простирани морем. Иза обале низ филаоса одваја га од колног пута који води његовом дужином, у подножју ланца шумовитих стена Бинх Три [Бинх Три] који формирају ионако љупку обалу и додају позадину дивље, а опет мирне лепоте. Неколико сервисних веза за моторне аутомобиле Хатиен [Ха Тиен] са Пном Пенх [Пхом Пенх] и Цхаудоц [Цхау Ђоц]. Посетиоци могу, међутим, путовати водом из Цхаудое-а до Хатиена или морским путем на линији Саигон-Бангкок која се зауставља Хонцхонг [Хон Цхонг], Хатиен [Ха Тиен] и Пхукуоц [Пху Куоц]. Све цестове са моторним ушима су металне и добро одржаване. Хатиен [Ха Тиен] је повезан са Кеп, Кампот, Цхаудоц [Цхау Ђоц], Такео и Пном Пенх [Пхом Пенх] обилази путеве, а из тога следи да један еан путује моторним ухом Хатиен [Ха Тиен] до саигон [Саи Гон], а затим у све главне градове Цоцхин-Кине.

ЛОВ И РИБОЛОВ

     Провинција Хатиен [Ха Тиен] је планинско и пуно шума, а лов се може пратити свуда. Али дивљач је најбогатија у окружењу or Хонцхонг [Хон Цхонг] и Дуонг Донг [Дуонг Ђонг] (Пхукуоц [Пху Куоц]). Јелени, дивља свиња, јелени, дивљи биволи, црни мајмуни, зечеви, тигрови, пантере итд. Се сусрећу у шумама Хатиен [Ха Тиен].

    Риболов је око острва, било линијама или мрежама. Острва која чине архипелаг Бинх Три [Бинх Три] и оних у Пхукуоц [Пху Куоц] се сматра најбољим риболовним теренима.

     Постоји само један бунгалов унутра Хатиен [Ха Тиен], у граду цхиет у Пхао Даи [Пхао Ђаи] (има само четири собе). У резиденцији или у делегацији нема собе за одмор. Током путовања тешко је набавити резервисања. Приликом излета препоручљиво је носити хладне залихе. То се може предузети за један дан, а кад се вратите, увек је сигурно да ће сместити и храну у бунгалову у граду цхиета, под управом Хатиен [Ха Тиен] је важно острво Пхукуоц [Пху Куоц], велик као Мартиник (КСНУМКС хектара), а зове се његов град Дуонг Донг [Дуонг Ђонг], важан риболовни центар, познат у целој Индо-Кини, па и Сиаму, за производњу нуоц-мам [нуоц мам]. Пхукуоц [Пху Куоц] је обдарен постом ТСФ-а у Дуонг Донг [Дуонг Ђонг]. До њега се долази паробродом Маурице Лонг, али Пхукуоц [Пху Куоц] нема бунгалов. Међутим, локални стан могу унајмити путници ако се благовремено пријаве главном администратору провинције.

БАН ТУ ТХУ
КСНУМКС / КСНУМКС

НАПОМЕНЕ:
1: Марцел Георгес Бернаноисе (1884-1952) - Сликар, рођен је у Валенсијену - најсевернијем делу Француске. Резиме живота и каријере:
+ 1905-1920: Рад у Индокини и задужен за мисију код гувернера Индокине;
+ 1910: наставник у Далекоисточној школи у Француској;
+ 1913: Студирање аутохтоних умјетности и објављивање низа научних чланака;
+ 1920: Вратио се у Француску и организовао уметничке изложбе у Нансију (1928), Паризу (1929) - пејзажне слике о Лорени, Пиринејима, Паризу, Мидију, Виллефранцхе-сур-мер, Саинт-Тропез, Италиа, као и неке сувенире са Далеког Истока;
+ 1922: објављивање књига о декоративној уметности у Тонкину, Индокина;
+ 1925: Освојио главну награду на Колонијалној изложби у Марсеју и сарађивао са архитектом Павиллон де л'Индоцхине у стварању низа предмета од ентеријера;
+ 1952 .: умире у доби од 68 година и оставља велики број слика и фотографија;
+ 2017: Његову сликарску радионицу успешно су покренули његови потомци.

РЕФЕРЕНЦЕ:
◊ Резервиши “ЛА ЦОЦХИНЦХИНЕ”- Марцел Бернаноисе - Хонг Дуц [Хонг Ђуц] Издавачи, Ханој, 2018.
◊  википедиа.орг
Олд Издвојене и итализиране вијетнамске речи налазе се у наводницима - поставио их је Бан Ту Тху.

СЕЕ МОРЕ:
◊  ХОЛОН - Ла Цоцхинцхине - 1. део
◊  ХОЛОН - Ла Цоцхинцхине - 2. део
◊  САИГОН - Ла Цоцхинцхине
◊  ГИА ДИНХ - Ла Цоцхинцхине
◊  БИЕН ХОА - Ла Цоцхинцхине
◊  ЧЕТ ДАУ МОТ - Ла Цоцхинцхине
◊  МОЈ ТИ - Ла Цоцхинцхине
◊  ТАН АН - Ла Цоцхинцхине
◊  ЦОЦХИНЦХИНА