МОЈ ТИ - Цоцхинцхина

Хитс: КСНУМКС

МАРЦЕЛ БЕРНАНОИСЕ¹

И. Физичка географија

    Главни град: митхо [Мы Тхо] (72 км, од Саигон [Саи Гон]). Провинција митхо [Мы Тхо] се налази између 10 ° 03 и 10 ° 35 географске ширине северно, и 103 ° 30 и 104о38 географске дужине источно. Подељено је у 6 административних делегација (Анхоа [Ан Хоа], Цаибе [Цаи Бе], Цаилаи [Цаи Лаи], Бентранх [Бен Транх], Цхогао [Цхо Гао] и главни град), 15 кантона и 145 села.

    Ограничен је са севера и североистока покрајином Танан [Тан Ан]. Северне границе су у равницама Јонеса, од Садец [Са Ђец] у село Пхуми [Пху Мы] (кантон Хунгнхон [Хунг Нхон]). Радознало су им испреплетени гроздови дрвећа и гомиле рижиног поља која природно нестају током поплава. Из села Пхуми [Пху Мы], граница у Јонесовим равницама више није подложна поплавама, већ се нагиње наниже у правцу исток-југ-исток, а карактеризирају је не само косим плантажама риже, већ разним потоцима који су мање или више проширени. На истоку, по покрајинама Гоцонг [Го Цонг], Цуа Тиеу [Цуа Тиеу], Цуа Даи [Цуа Ђаи] и Источно море. На југу крај гране Меконг [Ме Конг], названа предња река, која се одваја митхо [Мы Тхо] из провинције Бентре [Бен Тре] (огранак Балаја [Ба Лаи]), и Винхлонг [Винх Лонг]. На југозападу од села Ми Ан Донг [Мы Ан Ђонг], која је граница покрајине Садец [Са Ђец]. На западу, покрајина Садец [Са Ђец]. Границе с ове стране готово су у потпуности у Јонсовим равницама, осим доњег дијела, према ријеци. Провинција митхо [Мы Тхо] има површину од 223.660 хектара.

    У својој најдужој тачки, од североистока до југозапада, дуга је 115 км, а на најширем 39км, од севера до југа. Налази се у огромној делти на ушћу града Меконг Река [Ме Конг], која обухвата велики део Доње Кочине-Кине. Рука реке која га залива назива се доњим током, који се поново дели на територији митхо [Мы Тхо], у две главне гране зване цуа (капија), то јест: ушће реке, оно, цуа Даи [Цуа Ђаи] (Велика уста), други цуа Балаи [Ба Лаи] (уста Балаја [Ба Лаи]). Река је прекривена острвима, од којих је највећи острво Пхутуц [Пху Туц], простире се од запада према југоистоку све до Источног мора, где њене обале мере скоро 20 км. Друга острва се различито називају еон (обале песка) или цулао (острво), према њиховом недавном или древном обликовању. Део провинције митхо [Мы Тхо] налази се северно од Меконг Река [Ме Конг] има велику депресију која је формирана из огромног базена равница Јонеса. Овај огромни мочвара, који заузима готово петину територије Доњи Кочин-Кина, простире се на доброј трећини провинције митхо [Мы Тхо]. На сјеверу обухвата кантоне од Пхонгпху [Пхонг Пху], Пхонгхоа [Пхонг Хоа], Лои Тхуан [Лои Тхуан], Лоитринх [Лои Тринх], и Хунг Нхон [Хунг НХон]. Локално име аннамита за Јонесове равнице је Донг Тхап Муои [Ђонг Тхап Муои] (равница Тхап Муои [Тхап Муои]) од имена древне камбоџанске куле на територији Садеца, у центру равница Јонеса. Они га такође зову Дат Бунг [Ђат Бунг] (реч за реч: земља, мочвара). Претпоставља се да је то био древни бедем Меконг Река [Ме Конг]. Југ и југозапад провинције митхо [Мы Тхо], као и острва на Меконг Река [Ме Конг], не трпи поплаве, али је плодна равница и „гионг[Земљиште]. Тло на већем делу митхо [Мы Тхо] је глинаст (грозан). На североистоку и југоистоку провинције тло је пешчано, тзв.гионг”[Посебно] и посебно плодно. Површно подручје митхо [Мы Тхо] се састоји од 223.660 хектара. Удаљеност од главног града до Бентре [Бен Тре] је 14км од митхо [Мы Тхо] до Танан [Тан Ан] 25км. Митхо то Гоцонг [Го Цонг] 34км и митхо [Мы Тхо] до Винхлонг [Винх Лонг] 68км.

    Постоје три важна канала митхо [Мы Тхо]: 1. Најстарији, започет под Минх Манг [Минх Манг], је комерцијални пловни пут или Данг Гианг Канал [Ђанг Гианг] на велику реку преноси Ба Бео и Цаибе [Цаи Бе] потоци. Повезује комуникације са пристаништа на Меконг [Ме Конг] са источним Ваицо-ом, преко Јонесових равница; 2. Пловни пут који повезује главне градове града митхо [Мы Тхо] и Танан [Тан Ан]. Дуга је 28 км и широка је 80 метара, а стално је користе домаће чамце и барже; 3. Тхе Цхогао Канал [Цхо Гао], или Дуперре канал, обједињује ток са потоком Кахон и на тај начин се придружује Меконг [Ме Конг] река са већим Ваицо (путовање Годонгом [Го Ђонг]). Овај канал је ископан 1877. године, дугачак је 10.500 км и широк 30 метара. То је најпосјећенији канал, који користе завичајни чамци као и паре "Мессагериес". Коначно, наводњавачки канали, урезани у Јонесове равнице, што ће ову равницу учинити драгоценом имовином. Поред ових пловних путева, митхо [Мы Тхо] има метални пут који га повезује саигон [Саи Гон], пролазећи кроз важне центре града Танан [Тан Ан] и Цхо Лон [Цхо Лон]. Само 16км од 71км дуге металне цесте од митхо [Мы Тхо] до саигон [Саи Гон] су на територији митхо [Мы Тхо]. Полази од главне железничке станице у митхо [Мы Тхо] и пролази поред четири секундарне станице: ат Трунглуонг [Трунг Луонг], Луонгпху [Луонг Пху], Танхиеп [Тан Хиеп] и Танхуонг [Тан Хуонг]. митхо [Мы Тхо] такође има 4 колонијалне руте које повезују суседне, провинције и мрежу жупних рута које повезују села и кантоне. Четири колонијалне руте су: 1. митхо [Мы Тхо] до Танан [Тан Ан]; 2 митхо [Мы Тхо] до Гоцонг [Го Цонг]; 3. митхо [Мы Тхо] до Бентре [Бен Тре]; 4. митхо [Мы Тхо] до Винхлонг [Винх Лонг].

ИИ. Административна географија

    Провинција митхо [Мы Тхо] је подељен у шест административних округа: митхо [Мы Тхо], Анхоа [Ан Хоа], Бентранх [Бен Транх], Цаибе [Цаи Бе], Цаилаи [Цаи Лаи] и Цхогао [Цхо Гао], 15 кантона и 145 села. Главна места у провинцији су: митхо [Мы Тхо] (главни град) село Диеухоа, Анхоа [Ан Хоа], Цаибе [Цаи Бе], Цхогао [Цхо Гао], Цаилаи [Цаи Лаи], Боцхи, Пхуми [Пху Мы], Танхиеп [Тан Хиеп], Цхогиуа, Тантхацх [Тан Тхацх], Рацхгам [Рацх Гам], Бадуа, Цаитхиа [Цаи Тхиа], Анхуу [Ан Хуу], Цаунган [Цау Нган], Цаила.

ПОПУЛАЦИЈА

    156 Европљана, 325.070 Анамита, 11.050 Кинеза, 56 Индијанаца.

ИИИ. Економска географија

КСНУМКС / КСНУМКС

НАПОМЕНЕ:
1: Марцел Георгес Бернаноисе (1884-1952) - Сликар, рођен је у Валенсијену - најсевернијем делу Француске. Резиме живота и каријере:
+ 1905-1920: Рад у Индокини и задужен за мисију код гувернера Индокине;
+ 1910: наставник у Далекоисточној школи у Француској;
+ 1913: Студирање аутохтоних умјетности и објављивање низа научних чланака;
+ 1920: Вратио се у Француску и организовао уметничке изложбе у Нансију (1928), Паризу (1929) - пејзажне слике о Лорени, Пиринејима, Паризу, Мидију, Виллефранцхе-сур-мер, Саинт-Тропез, Италиа, као и неке сувенире са Далеког Истока;
+ 1922: објављивање књига о декоративној уметности у Тонкину, Индокина;
+ 1925: Освојио главну награду на Колонијалној изложби у Марсеју и сарађивао са архитектом Павиллон де л'Индоцхине у стварању низа предмета од ентеријера;
+ 1952 .: умире у доби од 68 година и оставља велики број слика и фотографија;
+ 2017: Његову сликарску радионицу успешно су покренули његови потомци.

РЕФЕРЕНЦЕ:
◊ Резервиши “ЛА ЦОЦХИНЦХИНЕ”- Марцел Бернаноисе - Хонг Дуц [Хонг Ђуц] Издавачи, Ханој, 2018.
◊  википедиа.орг
Олд Издвојене и итализиране вијетнамске речи налазе се у наводницима - поставио их је Бан Ту Тху.

СЕЕ МОРЕ:
◊  ХОЛОН - Ла Цоцхинцхине - 1. део
◊  ХОЛОН - Ла Цоцхинцхине - 2. део
◊  САИГОН - Ла Цоцхинцхине
◊  ГИА ДИНХ - Ла Цоцхинцхине
◊  БИЕН ХОА - Ла Цоцхинцхине
◊  ЧЕТ ДАУ МОТ - Ла Цоцхинцхине
◊  МОЈ ТИ - Ла Цоцхинцхине
◊  ТАН АН - Ла Цоцхинцхине
◊  ЦОЦХИНЦХИНА