ГИА ЂИНХ - Цоцхинцхина

Хитс: КСНУМКС

МАРЦЕЛ БЕРНАНОИСЕ¹

I. физичка географија

СИТУАЦИЈА

     Провинција Гиадинх [Гиа Ђинх] налази се на истоку Цоцхин-Кине и простире се дуж реке саигон [Саи Гон] за растојање од око 100 километара од границе покрајине Таининх [Таи Нинх] до залива Ганх Раи, на Источном мору. Градови саигон [Саи Гон] и Цхо Лон [Цхо Лон] која је некада припадала провинцији Гиадинх [Гиа Ђинх], одвојени су од тога откад су постали општине. Површина покрајине је нешто више од 180.000 хектара.

    Провинције које граниче са Гиадинх [Гиа Ђинх] су: на северу, провинција Тхудаумот [Тху Ђау Мот], на истоку, провинцијама Биенхоа [Биен Хоа] Бариа [Ба Риа]; на југу и западу, провинцијама Гоцонг [Го Цонг], Цхо Лон [Цхо Лон] и Таининх [Таи Нинх].

ИИ. Административна географија

    На челу провинције (као и у свим осталим провинцијама Цоцхин-Кина) постоји главни администратор покрајине, потпомогнут замеником администратора, који га заступа по потреби, под директном надлежношћу гувернера колоније. Шефу провинције помаже консултантско вијеће које се назива вијеће покрајине, а под непосредном наредбом администратора су административни делегати, начелници и замјеници начелника кантона и градоначелници округа. Провинција Гиадинх [Гиа Ђинх] садржи 4 делегације (Говап [Го Вап], Тхудуц [Тху Ђуц], Хоцмон [Хоц Мон], Нхабе [Нха Бе]), 17 кантона и 166 округа.

ИИИ. Економска географија

ПОЉОПРИВРЕДА

    На територији Гиадинх [Гиа Ђинх] је подељен на две различите групе. a) Ниже лежећи окрузи чине читаву делту реке Саигон, која се протеже практично од саигон [Саи Гон] до мора. b) Високо лежећи пешчани окрузи протежу се од саигон [Саи Гон] до граница покрајина Таининх [Таи Нинх] и Биенхоа [Биен Хоа]. Ова два природна одељења кореспондирају са два различита пољопривредна округа према природи производње. Ниже лежећи окрузи су у суштини риже. Али области у близини мора су преплављене бочастом водом и прекривене палудалним шумама; углавном мангровес. Виши окрузи су готово у потпуности култивисани, изузев мочварног подручја Цау Ан Ха [Цау Ан Ха]. Око великих градова Гиадинх [Гиа Ђинх], Говап [Го Вап], Тхудуц [Тху Ђуц] и Хоцмон [Хоц Мон], земља је веома подељена на мале парцеле и стекла је велику вредност. Главни узгој је рижа, шећерна трска и дуван. Узгој пиринча опада из године у годину, чинећи место за рентабилнију садњу шећерне трске и дувана. Међу секундарним узгојем налази се тржиште баштованства, чији се производи лако одлажу на тржиштима саигон [Саи Гон] и Цхо Лон [Цхо Лон], ананас, воћно дрвеће, кукуруз, бетел орах, купусна палма, чај, какао, бибер, итд. Коначно, један од главних извора пољопривредног богатства је прилично важна хевеа (гума) плантаже.

ИНДУСТРИЈА

    Ово углавном представљају бројне електричне и парне машине за декортификацију, такође рафинерије шећера, пилане, неке фарбарске и грнчарске посуде. Поред тога, постоје каменоломи гранита и латерита, млинови папира и велика дестилерија Тхудуц [Тху Ђуц], и риболовну индустрију на обали.

ПУТОВИ И ПРЕВОЗ

    Провинција Гиадинх [Гиа Ђинх] има важну мрежу путева, у укупној вредности преко 500 км. класификованих рута и преко 1200км. сеоских метализираних путева или неразврстаних насипа. Државу пролази железница из које пролази саигон [Саи Гон] до Нхатранг [На Транг] (Аннам [Ан Нам]), електричним трамвајем из саигон [Саи Гон] до Говапа и парним трамвајем од Говапа до Хоцмона и од Говап [Го Вап] до Лаитхиеу [Лаи Тхиеу] (Тхудаумот [Тху Дау Мот]). Покрајина такође нуди бројне услуге ауто-аутомобила. Даље, превоз водом је обезбеђен од стране компаније "Мессагериес Флувиалес" из Цоцхин-Кине, између саигон [Саи Гон], Рта Ст. Јацкуес и Бариа [Ба Риа], позива на Ан Тхит [Ан Тхит] и Цангио [Цан Гио].

ЗНАМЕНИТОСТИ

    О овој теми не постоји ништа посебно занимљиво. Постоји само неколико историјских споменика које треба посетити: 1) Француски споменик подигнут на Цхи Хоа [Цхи Хоа], у знак сећања на битку за то име. 2) Гроб потпоручника Ларениереа Француске морнарице, постављен близу Таининх [Таи Нинх] пут. 3) Гробница Адранског владике, који је подигао цар Гиа Лонг [Гиа Лонг], као сведочење побожне захвалности Монсеигнеур Пигнеау де Бахаине. 4) Пагода и гробница Ле Ван Дуиет [Ле Ван Дуиет], звани Велики Евнух, царски маршал и бивши аннамитски гувернер Кохин-Кине (окренут градској вијећници Гиадинх [Гиа Ђинх]). 5) Гробница Ле Ван Пхонг [Ле Ван Пхонг], брате Ле Ван Дуиет [Ле Ван Дуиет] (у селу Тан Сон Нхут [Тан Сон Нхут]). 6) Гробница Во Танх [Во Танх], такође маршал од Гиа Лонг [Гиа Лонг] (у селу Пху Нхуан [Пху Нхуан]). 7) Гробница Во Ди Нгуи [Во Ди Нгуи], пратилац у наручју Гиа Лонг [Гиа Лонг] (у селу Пху Нхуан [Пху Нхуан]).

ВИ. историја

    Гиадинх [Гиа Ђинх] је име које су први Аннамитови дали оном делу земље кроз који је река саигон [Саи Гон] протока. Касније цар Гиа Лонг [Гиа Лонг] званично је дао то име читавој територији између река Саигон и Меконг, од којих је Саигон био главни град. Његов наследник, Минх Манг [Минх Манг], приликом организовања Доње Кочине-Кине, дала је исто име провинцији која у своје оквире обухвата и данашње провинције Таининх [Таи Нинх], Цхо Лон [Цхо Лон], Гоцонг [Го Цонг], и део провинције Танан [Тан Ан]. Ова провинција је задржала своје име током првих година француске окупације, али од 1871. године подлегла је различитим територијалним променама. Сведено отприлике на садашњу величину, покрајина је наизменично добила име по главном граду: Суперинтенданце оф саигон [Саи Гон], и округ саигон [Саи Гон]. Године 1874. сједиште округа је пребачено у Бинх Хоа Кса [Бинх Хоа Кса], село на периферији, на левој обали реке 'Лавина' и још увек је главни град покрајине. Најзад, од 1889. године, назив округа је промењен у име провинције. Без да се дотакне било каквих детаља који су Французи окупирали колонију, може се рећи да је историја покрајине Гиадинх [Гиа Ђинх] је уско повезан са историјом Цоцхин-Кине. Ова околност се објашњава његовом географском ситуацијом на ушћу реке саигон [Саи Гон].

БАН ТУ ТХУ
КСНУМКС / КСНУМКС

НАПОМЕНЕ:
1: Марцел Георгес Бернаноисе (1884-1952) - Сликар, рођен је у Валенсијену - најсевернијем делу Француске. Резиме живота и каријере:
+ 1905-1920: Рад у Индокини и задужен за мисију код гувернера Индокине;
+ 1910: наставник у Далекоисточној школи у Француској;
+ 1913: Студирање аутохтоних умјетности и објављивање низа научних чланака;
+ 1920: Вратио се у Француску и организовао уметничке изложбе у Нансију (1928), Паризу (1929) - пејзажне слике о Лорени, Пиринејима, Паризу, Мидију, Виллефранцхе-сур-мер, Саинт-Тропез, Италиа, као и неке сувенире са Далеког Истока;
+ 1922: објављивање књига о декоративној уметности у Тонкину, Индокина;
+ 1925: Освојио главну награду на Колонијалној изложби у Марсеју и сарађивао са архитектом Павиллон де л'Индоцхине у стварању низа предмета од ентеријера;
+ 1952 .: умире у доби од 68 година и оставља велики број слика и фотографија;
+ 2017: Његову сликарску радионицу успешно су покренули његови потомци.

РЕФЕРЕНЦЕ:
◊ Резервиши “ЛА ЦОЦХИНЦХИНЕ”- Марцел Бернаноисе - Хонг Дуц [Хонг Ђуц] Издавачи, Ханој, 2018.
◊  википедиа.орг
Олд Издвојене и итализиране вијетнамске речи налазе се у наводницима - поставио их је Бан Ту Тху.

СЕЕ МОРЕ:
◊  ХОЛОН - Ла Цоцхинцхине - 1. део
◊  ХОЛОН - Ла Цоцхинцхине - 2. део
◊  САИГОН - Ла Цоцхинцхине
◊  БИЕН ХОА - Ла Цоцхинцхине
◊  ЧЕТ ДАУ МОТ - Ла Цоцхинцхине
◊  ЦОЦХИНЦХИНА